Moldova je jedna od sorata koje mogu lepo uspevati i sa minimalnom zaštitom. Pogodna za organsku proizvodnju na većim površinama i uzgoj na okućnicama. Ime je dobila po državi u kojoj je selekcionisana, Moldaviji. Neko ime sorte izgovara u originalu (kao Moldova), neko kao Moldava, Moldavija a poneko i kao Moldavka.
Moldova potiče od roditelja: Villard blanc x Guzal Cara.
Jedna je od savremenih sorti međuvrsnih (interspecies) hibrida. Sorta je iz treće generacije (osamdesete godine prošlog veka) ovih ukrštanja, odnosno tek manji deo njenog genoma, nasleđen je od američkih predaka. Taj deo zaslužan je za značajnu otpornost, sorte na gljivične bolesti, posebno na plamenjaču i sivu trulež. Sorta je upisana u međunarodni katalog sorti: Vitis International Variety Catalogue VIVC gde možete pronaći više informacija i nekoliko fotografija. Kataloški broj je 7896 a primarno ime MOLDOVA.
U katalogu je kao godina ukrštanja navedena 1961. Verovatno je period od dvadesetak godina „neslaganja“ vreme selekcije i registracije sorte, odnosno sorta je „priznata“ osamdesetih.
Otpornost na pomenute bolesti je značajna, i u povoljnijim godinama dovoljna za uzgoj bez zaštite. U godinama sa više padavina i sa jačim napadima bolesti, ipak je poželjna neka „redukovana“ zaštita, koja uključuje 2-3 tretiranja.
Kvalitetna stona sorta, veoma prisutna u našim krajevima, posebno na okućnicama. Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti. Sazreva početkom oktobra. Cvet je dvopolan, sa visokim procentom oplodnje. Grozd je krupan i rastersit, prosečne težine 380 grama. Bobica je jajasta, krupna, tamno-plave boje sa obilnim pepeljkom. Prijatnog je, osvežavajućeg ukusa a bez posebnog mirisa. Može se dugo zadržati na samom čokotu, a ubrana se dugo i uspešno čuva u hladnjačama. Dobro podnosi transport.
Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike, pergole ili čardaklije. Zahteva kratku ili mešovitu rezidbu. Podnosi mrazeve do -22 stepena celzijusa. U ovom konkretnom primeru, privremeno uz kolac u našem dvorištu.
