Razmnožavanje vinove loze u praksi uvek je vegetativno. Drugi način – generativni (razmnožavanje iz semena) koristi se isključivo za dobijanje i selekciju novih sorata i hibrida.
Vegetativno razmnožavanje u osnovi uvek je kloniranje ali razlike u tehnici rada daju nam nekoliko osnovnih načina:
- Razmnožavanje reznicama
- Razmnožavanje položenicama
- Potapanje čokota
- Kalemljenje
Pre dolaska filoksere najčešći način razmnožavanja loze bio je „ožiljenim reznicama“. Ovim načinom se lako postizala velika brojnost i ujednačenost sadnog materijala. Ako ste podizali novi zasad ili proširivali postojeći ovo je bio vaš izbor.
Priprema reznica
Priprema reznica za ožiljavanje. Levo je nepripremljena reznica koja se prekraćuje kao na slici desno. Pupoljak na vrhu ostaje a druga dva se skidaju. Na suvim i propusnim zemljištima koriste se duže reznice (60-80 cm), odnosno koristimo reznice sa više pupoljaka (4-5).
Filoksera je ovaj način razmnožavanja potpuno izbacila iz prakse u većini vinogradskih reona. Izuzetak su samo neki krajevi gde su vinogradi na pesku koji onemogućava širenje i opstanak ove štetočine.
Ovaj način bilo je moguće sa uspehom primenjivati kod sadnje direktno rodnih hibrida, odnosno vrsta loze otpornih na filokseru. Naravno i na okućnicama sa par čokota gde pojava filoksere ne bi napravila veliku štetu.
Sve rečeno za ovaj, važi i za druga dva česta načina razmnožavanja na okućnicama. Filoksera je i njih učinila neprihvatljivim za komercijalne vinograde.
Ako ste želeli brzo popuniti prazna mesta (izmrzlih, slabih, obolelih, čokota neželjene sorte…) i praktično iste godine dobiti prvi rod. Položenice su bile najbolji način.
Za podmlađivanje starih vinograda korišćeno je često i „potapanje čokota“. Ovim načinom se od starog čokota dobijao jedan ili dva nova. Oni bi veoma brzo i bez velikog smanjenja roda obnovili stariji vinograd.
Oba načina novom čokotu stavljala su na uslugu postojeći moćni korenov sistem. Istovremeno delovi loze pokriveni zemljom ravijali su novi koren. Kada bi taj razvoj dobro odmakao za 1-2 godine bilo je preporučljivo preseći veze sa starim čokotom-roditeljem. U slučaju potopljenog čokota to je značilo i vađenje starog korena.
Razmnožavanje vinove loze kalemljenjem
Stvaranje direktno rodnih hibrida samo delimično uspešno rešilo je probleme koje je donela filoksera. Tragalo se i dalje za „boljim rešenjem“.
Spajanje gena u poželjanu kombinaciju veoma je spor i neizvestan posao, pogotovo uz tehnologije i alate devetnaestog veka.
Izvesniji način da dobijete sve osobine korena američke loze je da koristite taj koren. Siguran put da dobijete osobine željene sorte je da je klonirate kao i pre filoksere. Spajanje ta dva dela u „reznicu za ožiljavanje“ zapravo je kalemljenje – rešenje za filokseru. Najveću muku u istoriji vinogradarstva.
Kalemljenje je zapravo „dvostruko kloniranje“ sa spajanjem. Spajamo dve reznice, jednu dužu (podlogu) koja ožiljavanjem daje koren naše sadnice i jednu kratku (plemku) koja će dati našu lozu. Podloge su otporne na filokseru.