Šasla (Chasselas) je zapravo zajedničko ime za nekoliko sorti vinove loze od kojih su: chasselas rouge (Šasla crvena) i chasselas doré (Šasla bela) najrasprostranjenije. Pored njih prisutne su u našim krajevima još tri Šasle: praskava, mirišljava i peršunasta.
Dobar pregled ovih sorti i mnoštva varijeteta, sa opisima i solidnim ilustracijama postoji u katalogu VIVC (Vitis International Variety Catalogue). Prethodna dva linka vode do pojedinačnih unosa, a upit za prvi deo imena pronalazi desetine upisa.
Ova sjajna sorta prisutna je u mnogim vinogorjima širom sveta. Gaji se od Francuske i Nemačke, preko Švajcarske, Austrije, Mađarske, Rumunije, Italije i širom Balkana… Svoja brojna imena duguje toj velikoj rasprostranjenosti.
Ovolika rasprostranjenost i prisustvo od okućnica do velikih vinograda, govori o kvalitetu i omiljenosti sorte. Za mnoge je upravo ova sorta prva slika-asocijacija kada se pomene vinova loza.
Velika rasprostranjenost i relativno rano dozrevanje, bile su i potrebne osobine za sortu koja bi poslužila kao „referenca“ za veoma važnu osobinu, „vreme dospevanja sorte“. Epoha (vreme dozrevanja) za pojedine sorte utrvrđuje se u odnosu na vreme dozrevanja Plemenke bele.
Sorte koje dospevaju u isto vreme pripadaju prvoj (sorte prve epohe). Sorte koje dospevaju kasnije (15 – 45 dana), sorte su druge, treće ili četvrte epohe. Sorte koje dozrevaju pre Plemenke nazivamo vrlo ranim sortama. U ampelografskom opisu svake sorte kaže se uz ostalo, da zori toliko dana pre ili posle Šasle bele.
