Valandovski drenak stona je sorta, koja svojim osobinama zaslužuje posebno mesto, na mnogim okućnicama. Poluotporna je sorta, i uz redukovanu zaštitu rađa obilno.
Valandovski drenak, najpoznatiji je drenak, iako i ovde postoje razni varijeteti. Kao ilustracija toga, dve fotografije, iz dva naša rasadnika, koje pokazuju veoma različit izgled grozdova.
Inače pretraga na guglu, za upit „Valandovski drenak“ trenutno pokazuje samo te dve fotografije (sve ostalo nema veze sa tom sortom).
Osnovne karakteristike ove stone sorte, atraktivnog izgleda su krupne izdužene elipsaste bobice, jake pokožice. Bobica je čvrsta, hrskava, meso beličasto sa semenkama, puno belančevina. Pokožica je vrlo debela, glatka, od ružičaste do zatvoreno crvene boje s jakim pepeljkom.
Grozdovi su krupni, srednje zbijeni, dugački, valjkastog oblika, ponekad krilati i razgranati. Prosečne težine 250 grama. Poneki i znatno teži. Količina šećera je mala, malo ima i vinske kiseline. Dozreva kasno u jesen, početkom oktobra i produžava sezonu grožđa sve do jačih mrazeva, pa i duže, ubran i sačuvan kao na slici ispod.
Dobro uspeva na okućnicama, i može obrano u adekvatnim uslovima da ostane na grozdovima i do 4 meseca.
Za vino je ovo grožđe praktično neupotrebljivo, ali zato od njega možete dobiti izuzetno slatko!
Valandovski drenak: izvori informacija
Knjiga iz 1956. godine, autor Karlo Briza: „Stone sorte grožđa“, jedini je tekstualni izvor na našem jeziku, koji sam našao pretragom na Googl-u. Sve ostalo na prvim stranama pretrage, mali su tekstovi na rasadničkim prodajnim stranicama….
Knjiga, iako pomalo anahrona, zaslužuje pažnju, a deo o ovoj sorti i mali citat:
Ova sorta naziva se još i imenom solunski drenak i crveni parmak. Najviše je raširena u Makedoniji, a naročito je mnogo ima u mestu Valandovu, po čemu je i dobila ime valandovski drenak. Nalazi se na malom broju čokota skoro u svakom vinogradu i u svim krajevima naše zemlje. Pre filoksere ova je sorta mnogo više bila raširena i dobro poznata kao odlična stona sorta. Čokot je veoma bujan. Zrela loza je jaka, valjkasta, ima srednje dugačke članke, kestenjasto mrke boje s ljubičastim zglobovima (kolencima). List je srednje veličine ili veliki, petodelan. Gornji urezi na listu su duboki, a donji slabo izraženi. Liska je meka i s naličja vunasto-maljava. Lisna drška je debela, glatka, crvenkaste boje. Cvet ima dobro razvijen tučak, a prašnici su mu nerazvijeni, pa ne mogu da izvrše oprašivanje. Zbog toga se oprašuje s drugim sortama.
Poreklo sorte VALANDOVSKI DRENAK
Na moju veliku radost, pretraga je negde na samom kraju druge strane, izbacila strani link (naših je već nestalo), na koji više iz očaja, nego iz nade kliknuh…
Opis ove sorte, sa svim potrebnim podacima i ilustracijama, kaže da sorta potiče iz Turske:
http://www.vivc.de/index.php?r=passport/photoviewresult&id=8945#
Ovaj sjajni nemački izvor, sa odličnim fotografijama, potvrdio mi je da se u našem vinogradu zaista nalazi ova sorta. Godinama sam pre toga verovao, ali nisam bio sasvim siguran, da je loza koju je moj otac od nekud doneo, baš ta sorta. Informacije koje sam nalazio, po netu na našem jeziku, i one fotografije iz rasadnika, nisu me u tom uverenju baš podržavali.
Još nekoliko fotografija ove sjajne sorte u posebnoj Foto Galeriji. Jedna od fotorgafija otkriće nam i brojne sinonime ove sorte…