Размножавање винове лозе у пракси увек је вегетативно. Други начин – генеративни (размножавање из семена) користи се искључиво за добијање и селекцију нових сората и хибрида.
Вегетативно размножавање у основи увек је клонирање али разлике у техници рада дају нам неколико основних начина:
- Размножавање резницама
- Размножавање положеницама
- Потапање чокота
- Калемљење
Пре доласка филоксере најчешћи начин размножавања лозе био је „ожиљеним резницама“. Овим начином се лако постизала велика бројност и уједначеност садног материјала. Ако сте подизали нови засад или проширивали постојећи ово је био ваш избор.
Припрема резница
Припрема резница за ожиљавање. Лево је неприпремљена резница која се прекраћује као на слици десно. Пупољак на врху остаје а друга два се скидају. На сувим и пропусним земљиштима користе се дуже резнице (60-80 cm), односно користимо резнице са више пупољака (4-5).
Филоксера је овај начин размножавања потпуно избацила из праксе у већини виноградских реона. Изузетак су само неки крајеви где су виногради на песку који онемогућава ширење и опстанак ове штеточине.
Овај начин било је могуће са успехом примењивати код садње директно родних хибрида, односно врста лозе отпорних на филоксеру. Наравно и на окућницама са пар чокота где појава филоксере не би направила велику штету.
Све речено за овај, важи и за друга два честа начина размножавања на окућницама. Филоксера је и њих учинила неприхватљивим за комерцијалне винограде.
Ако сте желели брзо попунити празна места (измрзлих, слабих, оболелих, чокота нежељене сорте…) и практично исте године добити први род. Положенице су биле најбољи начин.
За подмлађивање старих винограда коришћено је често и „потапање чокота“. Овим начином се од старог чокота добијао један или два нова. Они би веома брзо и без великог смањења рода обновили старији виноград.
Оба начина новом чокоту стављала су на услугу постојећи моћни коренов систем. Истовремено делови лозе покривени земљом равијали су нови корен. Када би тај развој добро одмакао за 1-2 године било је препоручљиво пресећи везе са старим чокотом-родитељем. У случају потопљеног чокота то је значило и вађење старог корена.
Размножавање винове лозе калемљењем
Стварање директно родних хибрида само делимично успешно решило је проблеме које је донела филоксера. Трагало се и даље за „бољим решењем“.
Спајање гена у пожељану комбинацију веома је спор и неизвестан посао, поготово уз технологије и алате деветнаестог века.
Извеснији начин да добијете све особине корена америчке лозе је да користите тај корен. Сигуран пут да добијете особине жељене сорте је да је клонирате као и пре филоксере. Спајање та два дела у „резницу за ожиљавање“ заправо је калемљење – решење за филоксеру. Највећу муку у историји виноградарства.
Калемљење је заправо „двоструко клонирање“ са спајањем. Спајамо две резнице, једну дужу (подлогу) која ожиљавањем даје корен наше саднице и једну кратку (племку) која ће дати нашу лозу. Подлоге су отпорне на филоксеру.