Валандовски дренак стона је сорта, која својим особинама заслужује посебно место, на многим окућницама. Полуотпорна је сорта, и уз редуковану заштиту рађа обилно.

Валандовски дренак Valandovski drenak
Валандовски дренак Бач 2018

Валандовски дренак, најпознатији је дренак, иако и овде постоје разни варијетети. Као илустрација тога, две фотографије, из два наша расадника, које показују веома различит изглед гроздова.

Иначе претрага на гуглу, за упит „Валандовски дренак“ тренутно показује само те две фотографије (све остало нема везе са том сортом).

Варијетети дренак
Оригиналне фотографије можете пронаћи на страницама ових расадника

Основне карактеристике ове стоне сорте, атрактивног изгледа су крупне издужене елипсасте бобице, јаке покожице. Бобица је чврста, хрскава, месо беличасто са семенкама, пуно беланчевина. Покожица је врло дебела, глатка, од ружичасте до затворено црвене боје с јаким пепељком.

oblici grozda Drenak
Облици и величина грозда

Гроздови су крупни, средње збијени, дугачки, ваљкастог облика, понекад крилати и разгранати. Просечне тежине 250 грама. Понеки и знатно тежи. Количина шећера је мала, мало има и винске киселине. Дозрева касно у јесен, почетком октобра и продужава сезону грожђа све до јачих мразева, па и дуже, убран и сачуван као на слици испод.

Добро успева на окућницама, и може обрано у адекватним условима да остане на гроздовима и до 4 месеца.

За вино је ово грожђе практично неупотребљиво, али зато од њега можете добити изузетно слатко!

Валандовски дренак дуго се чува
18. Октобар 2009. Брање пре јаких мразева и најезде чворака

Валандовски дренак: извори информација

Књига из 1956. године, аутор Карло Бриза:  „Стоне сорте грожђа“, једини је текстуални извор на нашем језику, који сам нашао претрагом на Googl-u. Све остало на првим странама претраге, мали су текстови на расадничким продајним страницама….

Књига, иако помало анахрона, заслужује пажњу, а део о овој сорти и мали цитат:

Ова сорта назива се још и именом солунски дренак и црвени пармак. Највише је раширена у Македонији, а нарочито је много има у месту Валандову, по чему је и добила име валандовски дренак. Налази се на малом броју чокота скоро у сваком винограду и у свим крајевима наше земље. Пре филоксере ова је сорта много више била раширена и добро позната као одлична стона сорта. Чокот је веома бујан. Зрела лоза је јака, ваљкаста, има средње дугачке чланке, кестењасто мрке боје с љубичастим зглобовима (коленцима). Лист је средње величине или велики, петоделан. Горњи урези на листу су дубоки, а доњи слабо изражени. Лиска је мека и с наличја вунасто-маљава. Лисна дршка је дебела, глатка, црвенкасте боје. Цвет има добро развијен тучак, а прашници су му неразвијени, па не могу да изврше опрашивање. Због тога се опрашује с другим сортама.
Карло Бриза Из књиге: „Стоне сорте грожђа“

Порекло сорте ВАЛАНДОВСКИ ДРЕНАК

На моју велику радост, претрага је негде на самом крају друге стране, избацила страни линк (наших је већ нестало), на који више из очаја, него из наде кликнух…

Опис ове сорте, са свим потребним подацима и илустрацијама, каже да сорта потиче из Турске:

http://www.vivc.de/index.php?r=passport/photoviewresult&id=8945#

Овај сјајни немачки извор, са одличним фотографијама, потврдио ми је да се у нашем винограду заиста налази ова сорта. Годинама сам пре тога веровао, али нисам био сасвим сигуран, да је лоза коју је мој отац од некуд донео, баш та сорта. Информације које сам налазио, по нету на нашем језику, и оне фотографије из расадника, нису ме у том уверењу баш подржавали.

Потврда сорте
Да то је то дефинитивно.

Још неколико фотографија ове сјајне сорте у посебној  Фото Галерији. Једна од фоторгафија откриће нам и бројне синониме ове сорте…