Са филоксером се, када се једном појавила, морало живети. Ни највећи оптимисти, нису се надали, да ће она једноставо нестати. Нити да је могућ повратак на старо. Како и куда даље у виноградарству нико није био сигуран. Напред и на исти начин није се могло, а могуће путеве тек је требало пронаћи.

 

са филоксером

Фото: Pixabay.com

 

Иако је ширење инсекта, било немогуће зауставити, оно је било знатно спорије него зараза пепелницом. Требало је пуних тридесет година да се болест прошири целом Европом. У том су раздобљу нека виногорја имала и своје изненадне прилике за повећање производње, зараде и важности. Са друге стране, сви су знали да је долазак филоксере, мач над главом…

Грозничаво су се тражила решења, посебно у виногорјима и земљама које су готово остале без винограда. Француска као прва погођена и највећи произвођач тог времена, понудила је 1873. награду од 300.000 франака за решење проблема са филоксером.

Са филоксером даље : од извора први пут

 

Претходно искуство, са пепелницом, нудило је један пут. Тада је релативно брзо (након три године), и уз доста среће, пронађен сумпор, као савезник. У тој борби са пепелницом, сада је било могуће пружити озбиљан отпор. Посао јесте био већи, као и трошак, али је резултат на крају био вредан труда.

Покушано је са бројним методама да се, или ширење спречи или пронађе средство за уништење инсекта. Највише се постигло ињектовањем у земљиште угљeниковог-дисулфата, и потапањем (где је било могуће). Нажалост поред тога што су били поприлично скупи, ови начини само су привремено поправљали стање.

Како овај приступ, који ће се после уобличити као „ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ“ није донео решење, тражило се даље.

Са филоксером: решење или решења, као други пут

 

Америчке дивље врсте, са којима је филоксера и стигла у Европу, подносиле су инсекта лако. Тајна је била у задебљаном корену, на коме филоксера није могла направити озбиљну штету. Када би европска „Витис винифера“ имала такав корен, са филоксером више не би постојао озбиљан проблем.

Ако неможеш да их победиш, ти им се придружи.

Каквом чаролијом добити корен америчке а плодове Европске лозе? Постало је питање вредно велике награде, па и „Легије части“. Овај други пут, поново се поделио на два мања, а затим на бројне стазе и путељке. Почело је доба СЕЛЕКЦИОНАРА.

О томе више у следећем броју…