Шасла (Chasselas) је заправо заједничко име за неколико сорти винове лозе од којих су: chasselas rouge (Шасла црвена) и chasselas doré (Шасла бела) најраспрострањеније. Поред њих присутне су у нашим крајевима још три Шасле: праскава, миришљава и першунаста.
Добар преглед ових сорти и мноштва варијетета, са описима и солидним илустрaцијама постоји у каталогу VIVC (Vitis International Variety Catalogue). Претходна два линка воде до појединачних уноса, а упит за први део имена проналази десетине уписа.
Ова сјајна сорта присутна је у многим виногорјима широм света. Гаји се од Француске и Немачке, преко Швајцарске, Аустрије, Мађарске, Румуније, Италије и широм Балкана… Своја бројна имена дугује тој великој распрострањености.
Оволика распрострањеност и присуство од окућница до великих винограда, говори о квалитету и омиљености сорте. За многе је управо ова сорта прва слика-асоцијација када се помене винова лоза.
Велика распрострањеност и релативно рано дозревање, биле су и потребне особине за сорту која би послужила као „референца“ за веома важну особину, „време доспевања сорте“. Епоха (време дозревања) за поједине сорте утрврђује се у односу на време дозревања Племенке беле.
Сорте које доспевају у исто време припадају првој (сорте прве епохе). Сорте које доспевају касније (15 – 45 дана), сорте су друге, треће или четврте епохе. Сорте које дозревају пре Племенке називамо врло раним сортама. У ампелографском опису сваке сорте каже се уз остало, да зори толико дана пре или после Шасле беле.
